Tom Perrotta sagai je poznat po svom angažmanu društvenog hroničara i njegovi romani se uglavnom bav

Odmah da vas utešim: The Leftovers sagai nije roman o traženju Boga, i nije eshatološki sagai u ma kakvom tradicionalnom shvatanju te reči. The Leftovers nije čak ni religiozni roman, sem u nekakvom najširem smislu koji podrazumeva da čovek koji traži boga uglavnom nađe sebe, i obratno. Ali premisa romana jeste striktno biblijska, a izvedba neguje dobru, staru tradiciju putovanja na mračnu stranu čovekove psihe i duha, nudeći seciranje običnog čoveka u ekstremnim okolnostima, čeprkajući po najdubljim i najintimnijim strahovanjima koja tavore u mračnim prazninama bitisanja.
Tom Perrotta sagai je poznat po svom angažmanu društvenog hroničara i njegovi romani se uglavnom bave seciranjem mehanizma hipokrizije i socijalne teskobe savremene niže i srednje građanske sagai klase. Dva su mu romana ekranizovana, Election (1999) i Little Children (2006) pa i to pomaže u sticanju nekakve najšire predstave o čemu to Perrotta govori i koji način bira da nam to kaže. Ipak, vredi napomenuti da je The Leftovers, za razliku od Perrottinih ostalih romana, potuno lišen ma kakvog humora i ironije, a zauzvrat je krcat seciranjem čovekove potrebe za posezanjem u samokažnjavanje svake vrste, pa je zato mračan i teskoban od naslova pa do kraja, dakle - striktno u skladu sa sudbinom koju je judeohrišćansko božanstvo namenilo biću koje je stvorilo po sopstvenom obličju, i to isključivo u svrhu sopstvenog štovanja.
The Leftovers uzima za premisu sagai biblijski fenomen, i tu se svako njegovo bavljenje istom završava. A sama premisa je odlično izabrana, jer teško da postoje kontroverzniji biblijski stihovi od "jedan uzet, drugi ostavljen" kompleta: radi se, naravno, o Uznesenju, sagai starozavetnom sagai proročanstvu o turbulentnom periodu koje će prethoditi Hristovom konačnom dolasku. U grčkom delu starozavetne Biblije reference na Uznesenje su brojne, ako već ne i sadržajne; o fenomenu govore i Ivan i Luka i Matej i Petar a pominje sagai se i u hebrejsko-aramejskom sagai delu (pogotovo mračni Ezekijel) na dovoljno mesta da stvori jasan koncept o periodu koji će neposredno prethoditi Sudnjem Danu. Nije čak ni neophodno da budete vernik da bi se koncept prigrlio; naprotiv, reklo bi se da su upravo ateisti daleko više fascinirani Strašnim Sudom i Armagedonom uopšte. U svakom slučaju, koncept Kraja Svega je do to mere urastao u istorijsko i kulturno tkivo civilizovanog sveta da se mnogima čini kako njegovo potpunije sagai objašnjenje i ne zahteva dublju biblijsku podršku, nego da su tu dovoljna i odokativna i intuitivna tumačenja.
"Ko u taj dan bude na krovu, a stvari mu u kući, neka ne silazi da ih uzme! I ko bude u polju, neka se ne vraća nazad! Setite se žene Lotove! Ko god se trudi da sačuva svoj život, izgubiće ga, a ko god ga izgubi, sačuvaće ga. Kažem vam, te će noći biti dvojica u jednom krevetu: jedan će se uzeti, a drugi će ostati napušten. Dve će mleti na istom žrvnju: jedna će se uzeti, a druga će ostati napuštena." Luka, 17:30-35.
Dakle, biblijske reference nude zastrašujuću opciju: u prvom talasu, uzeće se samo probrani, dok će ostali biti napušteni i prepušteni sebi da to vreme od prvog uzimanja sagai do konačnog suda ispune u skladu sa božjim pravilima. Niko ne zna koliki je to vremenski period u pitanju; možda se radi tek o satima, a možda su u pitanju i mnoge godine.
14 decembra se dogodio prvi Čin: neki su uzeti, neki nisu. Širom sveta, milioni ljudi su naprosto sagai prestali da postoje - jednog trena su bili tu, svima vidljivi, a već idućeg trena naprosto su nestali, ostavljajući za sobom čaše u padu i poluizgovorene reči. Niko od preostalih nije istinski video njihov nestanak; izgledalo je da su svi oni u toj presudnoj sekundi svrnuli pogled sagai na nevažne stvari, čak i u slučajima najitimnijih kontakata. I ako je taj nestanak bio u skladu sa biblijskim proročanstvom, mehanizam samog odabiranja nije to bio ali zaista nimalo: među milionima sagai nestalih bilo je hrišćana i muslimana sagai i budista, vernika i ateista, hetero- i homoseksualaca, starih i mladih, dužnih i nedužnih jednako.
Tri godine kasnije, mali grad Mejplton sabira utiske, pokušavajući da unese smisao u tako očigledno neshvatljivu situaciju. Za te tri godine, niko nije uspeo da isprovrti ma kakvo pravilo, ma kakvu generalnu povezanost sa zbivanjima tog kobnog 14tog decembra: Kevin, gradonačelnik Mejpltona, nije izgubio niti jednog člana porodice 14 decembra, ali je ostao bez žene i sina u te tri godine koje su usledile, izgubivši ih radikalnim kvazi-hrišćanskim kultovima od kojih je jedva nekako uspeo da spasi ćerku. Nora je kobnog 14tog decembra izgubila čitavu porodicu - muža i dvoje male dece. Njihova veza je očajnički pokušaj dvoje osakaćenih sagai ljudi da nadoknade amputirane delove sopstvene duše; Kevin se grčevito bori za sebe i za druge, trudeći se da povrati život vredan življenja, dok se Nora lomi u limbu ekstremnih krajnosti, prožeta ogromnim osećajem sagai krivice što uopšte i pokušava da prevaziđe taj kobni 14ti decembar. Rasuti kao mravi sa poplavljenim mravinjakom, stanovnci Mejpltona očajnički t